О књизи: 2008 / Ако је веровати мемоарима, Вермахтова „Ахилова пета“ на почетку Другог светског рата била је противтенковска одбрана. Није узалуд главни немачки противтенковски топ тог времена, Пак-36, добио презриви надимак Анклопфгерат („тукач“) - 1941. био је практично бескорисан у борби са најновијим совјетским тенковима, не пробијајући се у оклоп „тридесет четворке“, а посебно КВ, чак и из непосредне близине. добијају индивидуално оружје које је могло ефикасно да се бори са било којим непријатељским оклопним возилима на блиским удаљеностима. До краја рата, немачки ракетни бацачи граната испаљивали су кумулативне пројектиле - „фауст патроне“, „офенроре“, „панцершрекове“ – претворили су у најгоре. ноћна мора тенковских посада Антихитлеровске коалиције. У блиској борби, уплашени дечак из Хитлерјугенда са Фаустпатроном или старац из Фолкстурма са панцершреком у руковању често су били много опаснији од искусних посада Тигрова и Пантера. У градским борбама, совјетске тенковске јединице претрпеле су огромне губитке од Фаусника. Тако је било у Будимпешти, тако је било у Бреславу и Берлину…